Зајечарски управни округ

Влада Републике Србије је за ову годину планирала  820 милиона динара за развој задругарства, како за обнову постојећих, тако и за отварање нових задруга.

Задружни савез Србије у сарадњи са FAO (агенција Организације уједињених нација  за храну и пољопривреду) и Европском банком за обнову и развој спроводи програме едукације о развоју земљорадничких задруга у Републици Србији. Спровођење овог програма има за циљ успостављање ефикасног система задружне ревизије. У Србији се овај програм спроводи већ три године, а Милош Миловановић, координатор програма ФАО и Европске банке за обнову и развој за Србију је рекао да је овај програм помогао да се донесе Закон о задругама.   Последње две године су промовисали развој задругарства не само међу пољопривредним произвођачима, где мали индивидуални пољопривредници не могу да преживе тржишне изазове, већ и малим и средњим предузећима, посебно у сектору агро-бизниса.  У наредном периоду наставиће са радом у области задругарства јер је задруга представља начин на који пољопривредници могу да функционишу и остваре своје заједничке циљеве.

Чињеница је да села у Србији полако изумиру, а слична је ситуација и на подручју Зајечарског управног округа, рекао је Дарко Божић, државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Влада Републике Србије је због тога је издвојила значајна средства за развој задругарства.  „Данас у Зајечару промовишемо задругарство, обнову српског села. Да подсетимо све у овом крају да је у току конкурс на новоформиране и постојеће задруге, Влада Републике Србије је у овом циклусу определила је 820 милиона динара за развој задругарства. За пољопривреднике овог краја значило би то доста јер нема пољопривреде без добре организације, а треба се вратити задругама, задругарству јер је то основа да би се сам пољопривредник боље изборио на неким другим тржиштима и да не би зависио од препродаваца и закупаца. Током 2018. године је основано 80 задруга. “, рекао је Божићи наставио: „… знамо да је овде постојало доста добрих задруга и наш задатак је да то у наредном периоду повратимо. Развој задруга повратиће људе у овај крај, обновићемо српска села, зајечарска села и села овог округа“.

Проблеми у задругарству на подручју Зајечарског управног округа су многобројни, почев од имовине задругара до неповерења пољопривредника. Због тога, према речима Владана Пауновића, начелника Зајечарског управног округа, локалне самоуправе морају одлучније да пруже помоћ и у самој организацији задруга. „Ревитализација старих и отварање нових задруга један је од приоритетних задатака на којима се мора радити, пре свега, да би сами пољопривредници добили шансу да смање своје трошкове производње, да буду конкурентни са својим производима и улугама на тржишту и наравно да би имали неку већу зараду“. …“Од 1. јанура 2017. године до сада у Агенцији за привредне регистре регистровано је 15 задруга, 5 је нових, што довољно показује да се држава определила да на прави начин подстакне и саме пољопривреднике да се удружују и направе себи неки нови амбијент“, рекао је Пауновић.

Пропадање српских села траје деценијама, путује се само у једном правцу, ка великим градским центрима и развијенијим земљама. Ипак, како је на седници истакао Никола Михајловић, председник Задружног савеза Србије, напредак се види у последње време у области задругарства, али има још доста тога што се мора предузети. „Зајечарског управног округа је препознао значај задругарства, пре две године смо вршили промоцију новог Закона о задругама. Да смо урадили добар посао показује и то да се данас сви заједно налазимо ту, некако смо у том делу били усамљени … сада смо добар тим и мислим да задругарство има велике шансе“, рекао је Михајловић.