У Зајечарском управном округу одржан састанак поводом предстојеће зимске сезоне
— 1. децембра 2015.Овај састанак је одржан ради постизања конкретних договора око зимског одржавања појединих деоница државних путева другога реда. Састанку су присуствовали представници локалних самоуправа, Одељења за ванредне ситуације, Јавног предузећа „Путеви Србије“ и Штрабага из Зајечара. ЈП „Путеви Србије“ морају на годишњем плану да предвиде део средстава, када су у питању приоритети првога реда за локалне самоуправе, односно другога Б приоритета за ЈП „Путеве Србије“, како би локалне самоупрве саме реализовале чишћење путева и како би одравање било много квалитетније.
– Постоје категорије путева, али не постоји подела грађана на категорије, што значи да грађани током зиме морају имати проходне путне правце. Оно што је евидентнио је да је било проблема у комуникацији између ЈП „Путеви Србије“ и локалних самоуправа, односно предузећа која су тај посао обављала на локалу. Тих проблема не сме бити. Најјача зимска сезона траје 10-15 дана и у том периоду та комуникација мора бити много квалитетнија и много чвршћа како би путни правци били благовремено очишћени, рекао је Владан Пауновић, начелник Зајечарског управног округа.
– Наше општине су велике по површини, разуђене, са много села и засеока. У зимском периоду сви наши суграђани морају да имају проходност до седишта општине, до институција које су им јако важне као што су здравствене установе. Модел који већ дуги низ година постоји у одржавању путева, нарочито зимском, за мене је прилично проблематичан и неприхватљив, рекао је др Небојша Марјановић, председник Општине Бољевац. Према њему, села морају да чекају да се успостави стабилност на одржавању првих приоритета, да би они по трећем приоритету добили услугу механизације.
Представници локалних самоуправа истакли су и друге проблеме у зимском одржавању путева и очекују неки примеренији модел који ће бити упућен надлежном министарству и Влади Србије, са идејом да буџет за наредну годину, за зимско одржавање путева предвиди део за локалне самоуправе. Део новца за одржавање тада би ишао локалним буџетима и тај степен приоритета био би усаглашен, а села би могла да добију услугу по првом степену приоритета.
