ЗАШТИТА ПРАВА МАЊИНА

Зајечар, 28. март 2018. године – Иван Бошњак,државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије и Оливер Мариус Дилоф генерални конзул Румуније у Србији председавали су састанку Међувладине мешовите комисије за унапређење положаја мањина који је данас одржан у Зајечарском управном округу.

sl.1_dr Ivan Bošnjak (MDULS)_28.03.2018. u ZUO

Добри билатерални односи између Румуније и Србије и непризнавање независности Косова и Метохије биће употпуњени добрим договорима који ће нам помоћи у реализацији Националног плана за побољшање положаја мањина у Србији, оцениоје државни секретар. Он је нагласио да су припремљена два нацрта закона који се баве питањем положаја националних мањина, од 29. марта у јавну расправу ући ће пакет закона о којима ће одлучивати посланици републичког парламента на наредном заседању.Србија има добар законски оквир у области заштите права националних мањина, али се на бројним пољима још доста мора радити. Бошњак је навео да је на састанку било речи о популарисању учења мањинског језика кроз образовни систем, оснивању мањинских редакција у приватним медијима на локалном нивоу, али и подршци припадницима националних мањина да слободно изражавају своју верску припадност.

sl.2_Olyver Marius Dilof (konzul Rumunije u Zaječaru) 28.03.2018.

Оливер Мариус Дилоф је истакао да би у циљу развоја добре сарадње са генералним конзулатом Румуније, када је у питању поштовање права националних мањина, требало имати у виду и економски развој ове две регије.

sl.3_Vladan Paunović (načelnik ZUO) 28.03.2018.

Начелник Зајечарског управног округа Владан Пауновић истакао је да је та средина одувек била национално мешовита.Изнео је податак да према последњем попису из 2011. године у Бољевцу и Зајечару има 307 грађана који су декларисани као Румуни и 6254 Влаха.

sl.4_Zaječarski UO 28.03.2018.

После овог састанка поједина питања су остала отворена, попут функционисања и рада румунске цркве у источном делу Србије, затим питања образовања и информисања на језицима мањина, као и питање избора за Национални савет.Румунска заједница у Србији и српска заједница у Румунији треба да буду једна тачка која ће спајати ове две државе, разумевање две заједнице доводи до просперитета у њиховим билатералним односима. Истакнута је важност анализе спровођења билатералних споразума, као и то да ће питање статуса и положаја националних мањина бити тема приступних преговора Србије са ЕУ.